Uklonjen spomenik OVPBM u Preševu
„Politika“ od 21. januara 2013. godine donela je vest da je uklonjen spomenik OVPBM u Preševu. Dok šiptari protestuju što je vlast primenila silu umesto da se napravi sporazum sa njima i da se spomenik premesti na drugo mesto, umesto što je postavljen u centru grada Preševa ispred same zgrade opštine. Priznali su da su spomenik izradili i postavili bez saglasnosti vlasti, ali kažu, imali su pravo da podignu spomenik svojim borcima koji su se borili za slobodu svoga naroda, jer su bili ohrabreni da je na takav način Kosovo izvojevalo svoju nezavisnost, a oni su deo tog šiptarskog naroda.
Treba postaviti pitanje šta radi naša vlast u tom kraju, odnosno da li ona u predelu Preševa uopšte postoji, kada su oni mogli sve to da ostvare bez ikakvog saznanja vlasti iako je trebalo da bude njima poznato jer su se pre toga stalno suočavani sa brojnim izgredima i sukobima šiptarskog naroda, koji su izrazito neprijateljski i separatistički nastrojeni.
Da li će naši organi vlasti bili budniji i daleko spremniji da se tako nešto više ne ponovi?
Treba sačekati da se vidi konačno da li će se vlast naučiti pameti te sprečiti te kriminalnce da ostvare ono što su uradili i šiptari Kosova i Metohije, jer su bili čak pomognuti od njihovih prijatelja Amerike i njenih satrapa (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija), a i uz dosta drugih država u svetu, ali još više zbog nemoći Srbije koja ne sme da sprečava čak ni rušenje svojih spomenika i grobova, sa kojim događajima je trebala biti upoznata i engleska baronesa koja je mirno posmatrala, a još mirnije ostajala pasivna, jer je valjda bila spremna da se u ništa ne meša.
Rukovodstvo Srbije se nije usudilo da bilo šta kaže toj engleskoj baronesi (koja bi trebala da bude obrazovana i kulturna), pošto je ona vodila glavnu reč u tim pregovorima između Dačića i Tačija.
U svakom slučaju zahvaljujući šiptarskoj upornosti da podignu na silu spomenik svojim ljudima koji su poginuli u želji da proteraju naš narod sa tih prostora, naterali su nas da svim silama pokušamo spasiti spomenike i grobove koji se na sve strane ruše na Kosovu i Metohiji, a u želji da sačuvamo tragove našeg večitog boravka na tim prostorima.
Susret Dačića i Milanovića
Ovih dana javljeno je da je došlo do sastanka predsednika hrvatske i srpske Vlade Zorana Milanovića i Ivice Dačiće, a pošto ništa nije rečeno o tom sastanku, potreba je da se skrene pažnja predsedniku srpske Vlade da ne pravi grešku koju je pravio bivši predsednik Srbije Boris Tadić, jer nije odgovorio na niz molbi boraca i naroda iz Hrvatske raseljenog 1995. godine.
Naime, bivši predsednik Srbije Boris Tadić je za vreme svoga mandata u mnogo navrata održavao sastanke i velelepne prijeme za predsednika i premijera Hrvatske, ali za svo to vreme nikada nije našao za shodno da primi delegaciju srpskih boraca i proteranih lica sa teritorije Hrvatske od 1995. godine.
Javnost je bila obaveštena da rukovodstvo tog proteranog srpskog naroda na čelu sa svojim borcima, nije dobilo nikakav poziv od predsednika Srbije, a da bi skrenuo pažnju hrvatskom rukovodstvu o potrebi rešavanja pitanja povratka tih lica na svoja imanja.
To je izazvalo ogorčenje i kod Srba iz Hrvatske koji su kao izbeglice došli u Srbiju za vreme Drugog svetskog rata. Došlo je do kontakta tih Srba i predstavnika 250.000 boraca i proteranog naroda iz Hrvatske 1995. godine.
Taj kontakt je rezultirao time da je Boris Tadić na svoje iznenađenje izgubio izbore, a zbog čega je došlo i do njegove smene na čelu Demokratske stranke, koju je preuzeo u svoje ruke Dragan Đilas .
Dačić bi morao da ima na umu značaj srpskog naroda iz Hrvatske i da njih i njihove potrebe ne sme zaboraviti pri kontaktu sa predstavnicima hrvatske vlasti.
Slučaj sa Kosovom
Doneta je odluka da se nastave razgovori između Beograda i Prištine.
U ime Srbije razgovore vodi predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić sa Hašimom Tačijem predsednikom Vlade Kosova. Da bi se obezbedio neki rezultat, u pregovorima učestvuje i predstavnica Evropske Unije Ketrin Ešton.
Javnost je u vezi tih razgovora bila obaveštena ali iz izjava koje su dali Dačić i Tači svaki za sebe, pa se može zaključiti da pregovori ne funkcionišu kako je planirano, zbog čega je Skupština Srbije tražila podnošenje izveštaja o statusu pregovora. Taj izveštaj u vidu Memoranduma sastavio je lično predsednik Republike a koji je posle celodnevne rasprave usvojen. Odlučeno je da se pregovori nastave na najvišem nivou i to između predsednika Republike Srbije i predsednice Kosova.