Da je bio političar on bi se setio događaja o kojima je govorila evropska javnost!
Tadašnji predsednik austrijske Narodne stranke Volfgang Šisel, da bi obrazovao Vladu, napravio je koaliciju sa Jergom Hajderom, vođom Nacističke stranke Koruške, a čemu se protivio čak i Predsednik Austrijske države.
Šisel je njemu, kao i svim drugim sugestijama koje su dolazile iz Evrope odgovorio da on poštuje volju austrijskih glasača. To je morao da uradi i Koštunica i da sastavi Vladu sa Srpskom radikalnom strankom.
Ta situacija mu se ukazala posle izbora u decembru 2003. godine kada je dobio 53, a Nikolić 82 poslanika, te su mogli komotno da obrazuju vladu i slobodno da upravljaju Srbijom.
Druga situacija se ukazala u januaru 2007. godine kada Nikolić dobija 81, a Koštunica 47 poslanika. Taman 128 poslanika što bi im omogućilo da obrazuju Vladu i stvore još povoljniju situaciju Rusima u pogledu daljih nastupajućih razgovora.
I kod trećih izbora maja 2008. godine, koje nisu dobili Tadić i njegova koalicija, jer su dobili samo 102 poslanika, a Nikolić, Koštunica i Ilić 108 poslanika, gde su bili u povoljnijoj situaciji (zbog prethodnih dvostrukih pobeda) u pregovorima sa Socijalistima i njihovih 20 poslanika, te su mogli biti isto tako galantni kao što je bio Tadić.
Zato je narod proglasio Koštunicu za palanačkog političara, a ne za državnika koji će ući u istoriju kao drugi Pašić jer je doprineo da se spase Kosovo i Metohija, jer da je postupio kako mu je nalagala njegova opšte poznata politička verziranost, a još više njegov patriotizam koji nam je poznat, dobio bi dovoljno hrabrosti da se odupre pritisku Amerike i na taj način sprečio bi 17. februar 2008. godine!