3. Farkaždinski Slučaj – Arsenov Jovan

Arsenov Jovan

Arsenov Jovan (moj branjenik) i Pruginić Slavko (branjenik advokata Vučinić Svetislava iz Zrenjanina) bili su optuženi od strane Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu „da su po unapred sačinjenom dogovoru, uveče 15.12.1967. godine u Farkaždinu sačekali Jankov Žiku, koji je išao svojoj kući, prišli mu sa leđa pa su mu Arsenov sa sekirom, a Pruginić sa čekićem, udarajući ga po glavi naneli su smrtonosne povrede, čime su izvršili krivično delo ubistva iz čl.135 st. 2 tač.1 KZ!

Istragu su vodili organi SUP-a u Zrenjaninu pod rukovodstvom inspektora iz Novog Sada.

U obrazloženju optužnice stajalo je „da je činjenično stanje utvrđeno na osnovu potpunog priznanja optuženog Pruginića a koje je potkrepljeno materijalnim dokazima“!

Međutim istražnim materijalom je dovedena u sumnju sama optužnica.

Naime, branilac optuženog Pruginića čuo je od njega da je tokom drugog saslušanja bio podvrgnut strahovitom mučenju, te da bi izbegao dalje nasilje, prihvatio je sve što se od njega tražilo, te je potpisao sve što su mu diktirali. U spisima se nalazilo njegovih desetak saslušanja, koji su bili toliko protivrečni, nelogični i puni slabosti da se na njima nije mogla zasnovati bilo kakva osuđujuća presuda, štaviše, bilo je dovedeno u pitanje način vođenja istrage.

Moj branjenik Arsenov, kako u istrazi tako i na pretresu kategorički je poricao bilo kakvo učešće u tom ubistvu.

Predsednik veća onemogućavao je rad odbrane, uskraćujući postavljanje pitanja pozvanim svedocima, a ne dozvoljavajući odbrani da stalno traži da se da objašnjenje zašto se traži pozivanje novih svedoka.

Najveći sukob je izazvalo moje pitanje novosadskom inspektoru zašto nije uneo svoje ime u vođena saslušanja jer je to po ZKP bio dužan da uradi. Predsednik veća zabranio je to pitanje, a sam inspektor je drsko odgovorio: „Nećete valjda da me učite šta ja treba da uradim. Ja sam predavač“! Uzvratio sam mu: „Žalosno je ako Vi tako predajete studentima“! Bio sam odmah novčano kažnjen.

U takvoj atmosferi završeno je suđenje, izricanjem presude i to Arsenovu 14, a Pruginiću 11 godina strogog zatvora!

Bio sam prinuđen da u svojoj žalbi protiv presude sve oštro iznesem Vrhovnom sudu Srbije – odelenju u Novom Sadu.

Jasno je, žalba je usvojena, naređeno je novo suđenje pred potpuno novim većem, kome je naređeno da postupi po žalbama, da se pozovu svi svedoci koje je odbrana uporno tražila.

Međutim, farsa od suđenja se nastavila i na ponovljenom suđenju tendencija je bila da se spasi ugled policije, tužilaštva i prethodnog veća.

Sada su upućene nove žalbe, još oštrije ukazujući da prvostepeni sud ne drži ni do Vrhovnog suda Srbije, te se zahtevalo da Vrhovni sud Srbije održi pretres!

Prijatno sam bio iznenađen kada sam obavešten da se za 24. april 1969. godine zakazuje pretres i isti će se održati u Zrenjaninu!

VRHOVNI SUD SRBIJE – ODELENJE U NOVOM SADU, održalo je pretres, izvelo dokaze iz optužnice i sve dokaze iz zahteva odbrane, te je predsednik Veća, sudija Beljanski Vladislav, u predvečernje časove izrekao PRESUDU, izgovorivši sledeće reči: „Mi smo sud ove zemlje i_ imamo pravo da izreknemo osuđujuću presudu samo u slučaju kada postoje nesumnjivi dokazi za postojanje krivice. U ovom slučaju ima indicija koje navode da su optuženi učinili delo za koje su optuženi, ali sa druge strane postoje indicije koje to opovrgavaju, zato je sud doneo presudu koju javno saopštava: „UVAŽAVAJU SE  ŽALBE OPTUŽENIH I NJIHOVIH BRANILACA, te se presuda Okružnog suda u Zrenjaninu K br. 86/68 od 8.11.1968. godine PREINAČUJE tako da se oni na osnovu čl. 321 tač.3 ZKP OSLOBAĐAJU od optužnice da su 15.11.1967. godine u Farkaždinu napali Jankov Žiku i naneli mu smrtonosne povrede“

Javno Tužilaštvo Vojvodine uložilo je žalbu Vrhovnom sudu Jugoslavije. Više od godinu dana čekala se odluka Vrhovnog suda Jugoslavije i konačno se 4.11.1970. godine stavila tačka na ovaj slučaj, jer je potvrđena presuda Vrhovnog suda Srbije – Odeljenja u Novom Sadu.

U borbi za istinu pobedio je Zakon!

Ovaj krivično pravni slučaj izazvao je isto veliki publicitet, u zemlji kao „SLUČAJ U VOZU BROJ 116“.

Dat je novi doprinos demokratizaciji Zakona o krivičnom postupku, te ukidanju policijske istrage i uvođenju branioca u ceo krivični postupak.

Za istoriju: 31.1.1977. godine javljeno je da je Okružni sud u Zrenjaninu osudio Gavru Milina iz Farkaždina na pet godina zbog ubistva Jankov Žike 15.11.1967. godine. Sam se prijavio policiji.