Izrečenu smrtnu kaznu nisam smatrao samo svojim porazom, već i porazom društva kome pripadam, koje nema veru u svoje sposobnosti.
Verujem da ćemo jednog dana kao društvo toliko stasati da smrtna kazna neće biti jedini lek i jedino rešenje.
Zločin bez obzira koliko bio ekstreman – smrtnom kaznom se ne rešava.
Uvek sam bio i takav ću i ostati: protivnik ubistva, bez obzira da li će ono počiniti nekontrolisani pojedinac ili pak samo civilizovano društvo preko svojih organa.
Ne ubijajte ljude zbog ubistva, već spasavajte ljude od ubistva!
Niko me nije naterao da branim ljude koji su optuženi za ubistvo, ali dok ih budem branio neću nikada dozvoliti da mi savest prebaci da sam se o nju ogrešio. Od suda, stranaka, prijatelja ili pak neprijatelja čovek može i pobeći, od svoje savesti nikada!
Veličina branilačkog poziva jeste u tome da ostanemo uz svog branjenika i onda kada se mora primiti i odijum javnosti i na svojim plećima osetiti šta znači biti usamljen u osvojoj borbi, izložen jačini besa i ogorčenja sredine u kojoj živiš.
Nema ni velikih ni malih sudova, ima samo velikih i malih sudija!
Moje osnovno načelo: Samo stvaralački rad koji nešto iza sebe ostavlja ispunjava svrhu našeg življenja! Držeći se tog načela čovek će sebe da nadživi.
Studentima sam uvek govorio: Ja ne živim da gmižem od jedne tačke koja se zove rođenje ka drugoj tački koja se zove smrt, već da radim, stvaram i kreiram kako bih nešto iza sebe ostavio i na taj način i posle fizičke smrti nastavio dalje da živim.
Ne obezvređujem rad ni jednog organa vlasti, ali isto tako ne dozvoljavam ni jednom organu vlasti da obezvredi Zakon o krivičnom postupku koji imperativno zahteva poštovanje ličnosti i dostojanstvo čoveka.
Moja poruka mladima: Pošto verujete u sebe, upotrebite svu svoju snagu u službi ambicije!
Braneći ne znači uvek tražiti oslobađajuću presudu; zadatak odbrane je isto tako velik kada se traži rešenje zakonski i čovečanski pravično!
Čovek sam dobre volje jer nikada nikome nisam poželeo ono što i samome sebi ne bih poželeo. Kada bi se svi ljudi time rukovodili, na ovome svetu ne bilo problema.
Obraćam se uvek i srcu i razumu.
Braneći mog klijenta ja branim zakonitost, a kroz to branim pravnu stabilnost ovog društva zagarantovanu kroz pozitivne pravne propise.
Ugled se nikada ne može steći na drugom mesto do sudske zgrade. Reputacija dolazi jedino kroz istupanje pred sudom.
Mogu razumeti kada se sudija, pošto izrekne smrtnu kaznu poziva na zakon. Ne znam kako da shvatim kada taj sudija tu presudu ne dostavi optuženim ni za tri godine. Na koji se zakon tada poziva, odnosno gde mu je savest da to opravda?
Nisam dobrotvorna ustanova, ja sam advokat!
Možda sam žrtva ogromnog volumena radne energije u službi moje ambacije. Takav sam bio kroz ceo svoj život i takav ću ostati, bez obzira da li nešto postignem.
Napadajući me dokazuju da postojim!
“Ne lepo nego korisno” deviza je Florija. Međutim prava je umetnost spojiti lepo i korisno, a to mogu samo velikani odbrane.
Snaga odbrane je u tome da se čoveku koji je izložen većoj opasnosti i mržnji pritekne odmah u pomoć.
Advokat treba da raspolaže izuzetnom radnom energijom, znanjem i upornošću – sve u službi svoje ambicije, a u interesu svoga branjenika.
Ako je sud omogućio optuženom da mu branilac prati suđenje preko tumača kako bi mogao odgovoriti svome pozivu, kako da objasnimo potez suda da istome braniocu šalje presudu na jeziku koji taj branilac ne poznaje. Da li je tada optuženi i na taj način prikraćen u svome pravu koje ima po zakonu?
Rukovodio sam se načelom da svagda i svuda na svom životnom putu sagradim nove izvore a stare da očuvam, kako bih uvek imao gde da se vode napijem.
Zakon mi dozvoljava a savest nalaže da u interesu branjenika preduzmem sve, apsolutno sve što mu koristi.
Bio sam prinuđen da izjavim da ne verujem u Zakon, jer ne verujem u sud koji ga treba primeniti, odnosno sprovesti. Nažalost i to sam neki put morao izjaviti.
