Kancelariju osnovao Veljko Guberina 1956. godine|office@guberina-marinkov.rs
Loading...
Veljko Guberina 2017-10-17T10:13:27+00:00

Rođen je 9.9.1925. godine u Vrginmostu (Kordun). Do 1941. godine živeo je u Karlovcu (Hrvatska), gde je završio srpsku osnovnu školu Sveti Sava i pet razreda gimnazije. Jula meseca 1941. godine sa porodicom bio je prinuđen da pobegne u Srbiju – Jagodinu, gde je za vreme okupacije živeo sa majkom i sestrom.1944. godine završio je u Jagodini gimnaziju da bi u proleće 1945. godine prešao u Beograd, gde je 28.8.1945. godine uhapšen i osuđen na čelu jedne grupe nacionalista na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u KPD Niš odakle je pušten maja 1947. godine. Zaposlio se u Beogradu, gde je živeo sa majkom. Pošto se nije mogao upisati na Pravni fakultet u Beogradu, isti je završio kao vanredni student 1951. godine u Ljubljani.

Posle odsluženja vojnog roka 1953. godine započeo rad kao advokatski pripravnik kod advokata Milana Tadića i u Okružnom sudu u Beogradu.

Advokatsku kancelariju otvorio je u Beogradu 1956. godine.

Kako je za vreme stažiranja u Okružnom sudu bio zapažen kao vredan, radan i ambiciozan, počeo je da dobija odbrane po službenoj dužnosti iz oblasti omladinske delinkvencije.

Početkom 1959. godine, primio je predmet koji je ušao u sudske anale pod nazivom „Slučaj u vozu br. 116“. Naime, 19-godišnji Rom bio je optužen da je u vozu izvršio tešku krađu, pokušaj ubistva službenog lica – milicionera i ubistvo putnika na podmukao način. Tri osuđujuće presude bile su ukidane od strane Vrhovnog suda Srbije da bi na četvrtom suđenju posle pet godina teške i uporne borbe, o čemu je štampa mnogo pisala, optuženi bio oslobođen marta 1964. godine.

Ubrzo nakon toga (1965. godine) učestvuje u tzv. „Farkaždinskom slučaju“ kao branilac koji je posle druge osuđujuće presude Okružnog suda u Zrenjaninu zahtevao, a Vrhovni sud Srbije otvorio pretres i saslušao svedoke na kojima je odbrana insistirala i na kraju optužene oslobodila jer nije bilo dokaza da su učinili krivično delo koje im je bilo stavljeno na teret. Ovo je prvi slučaj da je Vrhovni sud otvorio glavni pretres u nekom predmetu.

U oba slučaja, publicitet je bio veliki. Postaje poznat i popularan advokat u zemlji. Ređaju se slučajevi koji su bili predmet interesovanja javnosti:
Točilovac (Beograd, slučaj koji je imao najveći publicitet u zemlji posle suđenja Draži Mihailoviću i nadbiskupu Stepincu), Gutić (Beograd, egzekucija), Despotov (Zrenjaninski Džek trbosek), Ubistvo u sudnici (Bijelo Polje), Gavra (Novi Sad), Jedan dan do života (Zaječar), Tragedija jednog Kordunaša (Jagodina), Ubistvo u Đenovi (Titograd), Zločin i Kazna Miluna (Novi Pazar), Ubistvo zbog „Fiće“ (Beograd), Toma Kostrec (Zagreb), Jadni Ćaili (Skoplje), Klasičan slučaj ubistva iz strasti (Split), Tragedija Melihe (Zenica), Dobojski Rašomon (Doboj), Čeda Rezić (Ljubljana), Zar je uzimanje advokata dokaz krivice (Priština, jedinstven slučaj u našem pravosuđu), Pobeda pretvorena u poraz (Gljilane), Naručeno ubistvo iz Ciriha (Karlovac), Prvi slučaj međunarodnog terorizma – ubistvo turskog ambasadora u Beogradu (Beograd), Slučaj Šalinac (Smederevo) – pet godina teške borbe – oslobođen jer je utvrđeno da iskaz u istrazi „nije pribavljen na zakonit način“, slučaj “131 ubod nožem” (Beograd), Pauk (Beograd) itd.

Istupao kao branilac u Hagu 1996. godine u slučaju Kremenović koji je po zahtevu Tužilaštva izručen Hagu iz pritvora u Novom Sadu, ali je već u junu 1996. godine vraćen u zemlju da mu se sudi u Novom Sadu, gde je postupak obustavljen.

Poznat kao borac protiv smrtne kazne, bio je jedan od osnivača Udruženja za borbu protiv smrtne kazne 1981. godine, a kom udruženju nije bio odobren rad.

U toku svoje karijere branio je 618 ljudi optuženih za ubistvo. Izrečeno je 42 smrtne kazne od kojih je deset branjenika streljano. Imao je 47 oslobađajućih presuda zahvaljujući istupanju na sudu a pogotovo svojim završnim rečima.

Svojim istupanjem na sudu doprineo je da se u Zakon o krivičnom postupku 1.1.1968. godine unese čl. 66. „Okrivljeni ima pravo na branioca u toku celog krivičnog postupka“.

Posle procesa u slučaju Točilovca u ZKP uneta su dva nova člana: čl. 84. i čl. 85. kojim se poboljšao položaj optuženog.

Kao član Foruma za ljudska prava, kao predstavnik advokata Srbije i Jugoslavije Guberina je doprineo ukidanju verbalnog delikta.

Pored tako intenzivnog istupanja pred sudovima uspeo je da dobar deo vremena posveti i svojoj profesiji, radeći u organima Komore počevši kao predsednik Druge samoupravne zajednice advokata u Beogradu, da bi bio biran i za člana Predsedništva Advokatske komore Srbije. Dva puta je bio predsednik Advokatske komore Srbije (1984-1986. i 1988-1990. godine), a 1985. godine bio je predsednik Saveza advokatskih komora Jugoslavije. Na tom položaju podigao je glas u ime advokata Srbije i Jugoslavije protiv kršenja zakonitosti i pravne sigurnosti, koja je zapljusnula kako Hrvatsku tako i Kosovo i Metohiju. Naša je javnost je bila upoznata sa svim tim pismima upućenim kako rukovodiocima Srbije, tako i Jugoslavije.

Za rad na afirmaciji advokature i njenom ugledu primio je 1981. godine Plaketu AK Srbije, a 1987. godine Povelju AK Srbije. Takođe je dobio Povelju Saveza AK Jugoslavije 1990. godine za poseban doprinos razvoju advokature na čitavom području Jugoslavije (povodom 60 godina postojanja Saveza advokatskih komora Jugoslavije). Takođe je primio Povelju zahvalnosti 1992. godine.

Kada je 1990. godine došlo do demokratizacije društva i višestranačja, ne napušta advokaturu, ali se posvećuje politici i postaje predsednik obnovljenje Narodne radikalne stranke. Februara 1991. godine prestaje da se bavi politikom i nastavlja rad kao advokat.

Na njegov predlog 1993. godine AK Srbije formira odbor sa zadatkom da se svake godine izvrši evokacija po jednog velikana advokature. Održane su sledeće evokacije: File, Subotića, Tasića, Kovačevića, Đonovića, Joksimovića, Strugara, Dukanca, Vojvodića, kao i Dr Janka Baričevića (Čačak).

Bio je inicijator i koautor, 1995. godine, da se pristupi izradi Istorije jugoslovenske advokature (u tri toma). Time je ostvario svoje načelo: „Stvaralački rad koji iza sebe nešto ostavlja ispunjava svrhu našeg življenja“.

Bavio se i publicistikom te je tokom 1977, 1980, 1983, 1995 i 1999. godine napisao pet knjiga pod naslovom „Branio sam…“ u kojima je izneo slučajeve koji su pobudili interesovanje javnosti a kao pouka budućim generacijama u pravosuđu.

Kao borac za ljudska prava objavio je dve knjige „To sam rekao“ (1991. i 1993.) i reagovanja 1997. godine.

Objavio je devet knjiga pod naslovom „Svedok istorije“ u kojima je opisao vreme, događaje i ljudena osnovu Dnevnika koji vodi još od 1940. godine.

Inicijator je i koautor izrade „Istorije srpske advokature“, dela izrađenog povodom 150 godina postojanja advokature u Srbiji.

Nosilac je ordena Sv. Save I stepena dobijenog 1997. godine od strane Sv. Sinoga SPC.

Od 1993. godine, kada je na Pravnom fakultetu u Beogradu obnovljeno takmičenje u lepom govorništvu bio je član žirija. Davao je nagradu pobedniku u kategoriji „improvizacija“. Od 1996. godine postao je član žirija i na Pravnom fakultetu u Nišu, a nekoliko godina i u Pravno birotehničkoj školi u Beogradu. Svuda je dodeljivao svoju nagradu za improvizaciju.

Povodom proslave 140. godina Srpske advokature 2002. godine, odlikovan je Ordenom rada od strane predsednika republike.

Od 25.7.2004. godine dobitnik je Plakete opštine Jagodina.

Od književnog kluba Đuro Jakšić iz Jagodine primio je književnu nagradu „Živojin Pavlović“ (2007. godine) za knjigu „Svedok istorije“ kao najboljoj knjizi proze pisaca koji su svojim životom i delom bili vezani za ovaj grad.

Povodom 80 godina života i 50 godina rada u advokaturi, Advokatska komora Beograda priredila je okrugli sto u njegovu čast.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu od 27.4.2009. godine usvojen je zahtev za njegovu rehabilitaciju, te su oglašene ništavim presude kojima je 1946. godine bio osuđen.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije je dana 8.9.2012. godine Veljku Guberini dodelio Zlatnu plaketu za njegov doprinos unapređenju advokature i njenoj afirmaciji u javnosti. Ovu odluku AKS obrazložio je: “Guberina je svojim angažovanjem tokom celukupnog profesionalnog rada doprineo unapređenju rada organa advokatske komore i pokrenuo više značajnih aktivnosti u komori koje su imale za rezultat izmene i dopune propisa, zaštitu ljudskih i građanskih prava i uvođenja pravila u krivični postupak koja su omogućila bolju zaštitu okrivljenih i branilaca tokom celog krivičnog postupka”.

Misli Veljka Guberine

- Veljko Guberina